Federacija BiH je za 2024. godinu dobila agrarni budžet koji iznosi 175 miliona KM, a koji je najveći do sada.
Kemal Hrnjić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Federacije BiH, rekao je da je ovo najveće izdvajanje za poljoprivredu do sada.
“Kada se uzme u obzir da se u budžetu FBiH od 7,5 milijardi KM tri milijarde izdvaja za Fond PIO, onda je to dobar iznos. Prema Zakonu o novčanim podrškama obavezno je izdvojiti od tri do šest odsto budžeta za poljoprivredu. Naš budžet iznosi 3,9 do do četiri odsto i smatramo da je to sasvim korektno. Mi više nismo na budžetskom minimumu, te se približavamo sredini, a nadam se do kraja mandata ove Vlade da bismo mogli doći na budžetski maksimum”, naglasio je Hrnjić.
Ipak, sa druge strane, kako navodi Hrnjić, nisu sretni što nemaju na raspolaganju 200 miliona KM za koje su se zalagali, ali da su ipak relativno zadovoljni.
“Budžet za poljoprivredu je vrlo korektno raspodjeljen. I kao ministar i kao čovjek sigurno ne bih bio sretan da smo za poljoprivredu dobili 200 miliona, a da naši penzioneri ne ostvare svoja prava – ono što je garantovano zakonom”, kazao je Hrnjić.
Poljoprivrednici kažu da je svako povećanje izdvajanja za poljoprivrednike dobro, ali da bi ipak bili zadovoljniji da je taj budžet veći.
Nedžad Bićo, predsjednik Udruženja poljoprivrednika FBiH, rekao je za “Nezavisne novine” da su poljoprivrednici relativno zadovoljni izdvajanjima za poljoprivredu ove godine.
“Trebao je budžet ići na oko 200, 203 miliona KM, te smo zbog toga relativno zadovoljni. Zasad je dobro, iz godine u godinu se budžet povećava. Cilj je da se on utroši kvalitetno, što više izdvojiti novca za kapitalne investicije, da ljudi obnove mehanizaciju, štalske objekte i opremu, te uvesti nove proizvodnje kao što su plastenička, proizvodnja gljiva i druge. Gljive su jedina grana poljoprivrede koja se ne uvozi u našu državu, a nema podsticaj i to je apsurd”, naglasio je Bićo.
Prema njegovim riječima, izdvajanja za poljoprivredu nikada nisu dovoljna, kada se pogledaju izdvajanja u zemljama okruženja.
“Po ovim budžetima mi ne možemo biti konkurentni nikome. Zemlje iz okruženja i Evropske unije izdvajaju mnogo više sredstava, a sloboda je tržišta, tako da našu proizvodnju guši uvoz”, rekao je Bićo.
Enes Hasanović, sekretar Udruženja poljoprivrednika Tuzlanskog kantona, istakao je za “Nezavisne novine” da još nije izašao program, te ne znaju za šta je namijenjen novac predviđen izdvajanjima za poljoprivredu.
“Do sada je bilo za proizvodnju mlijeka i kukuruz i pšenicu. Za ovu godinu još ne znamo za šta će se utrošiti najviše sredstava. Imamo informaciju da će se ove godine dosta novca izdvojiti za kapitalna ulaganja što je veoma bitno”, naveo je Hasanović.
Na pitanje da li su poljoprivrednici zadovoljni povećanjem ulaganja u poljoprivredu, Hasanović odgovara da je svako povećanje u korist domaćeg proizvođača.
“Budžet za poljoprivredu bi trebao rasti u narednim godinama, jer su budžeti u zemljama okruženja i Evropskoj uniji dosta veći. Ovo je minimalno što se može uraditi i nadamo se da će biti povećanja. Ako nemaš dobru proizvodnju u poljoprivredi onda si zavisan od uvoza, a znamo šta uvoz diktira”, zaključio je Hasanović.
Podsjećamo, u Republici Srpskoj agrarni budžet za 2024. godinu iznosi 180 miliona KM, a toliki je bio i za prošlu godinu.
Nezavisne novine
