Hoće l’ bit potvrđena međunarodna potjernica protiv crnog Milorada il’ neće, pitanje je sad? Uostalom, nek’ crni Milorad baca kockice, o njemu se radi.
Bila ne bila raspisana mađunarodna, čekaju ga „domaće“ lisice. Eno sad nove optužnice za kriminal, za vilu na Dedinju, za pljačkanje i gašenje banaka u RS-u.
Sve je stalo u državi…kojoj, Danskoj? Ma ne, u Bosni i Hercegovini. Svi su oči iskolačili i svi otvorenih usta – a zubi him se opet ne vide – prate šta će desit sa crnim Miloradom. Hoće l’ ga, il’ ga neće?!
I tako prolaze mjeseci, niko ništa ne radi: državni parlament i vlada ne postoje, ne postoji većina u Domu naroda državnog parlamenta, ne donose se zakoni, privreda propada, investicija nema…agonija.
Al’ je, zanimljivo, raspisan tender za kupovinu zgrade u Banjaluci od kuma crnog Milorada – za 103 miliona maraka. Ima država para, ima.
Opozicija iz RS-a pregovara sa trojkom i HDZ-om da uđe u državnu vlas’, kako će to, i ako se dogovore, funkcionisat, niko nema predstave.
Čović igra jedinu igru koja ga zanima – izborni zakon. I sve karte ima u svojim rukama. SDS i PDP bi u fotelje, po svaku cijenu. Trojka izgubljena, i njima, po običaju, ništa nije jasno. Šta se ovo dešava, što rek'o Šojić?
Crni Milorad se blamira po Izraelu, osiguranje ga izbacuje, prvo iz stolice do Natanjahua, a potom dobije nogu u tur – izbace ga i sa konferencije u Izraelu. Oblijeće oko Putina, moli da ga primi makar u wece-u, dok Putin piša u pisoar. Da mu pridrži, njemu je i to dovoljno, al’ mu ni to, zasad, ne polazi za rukom.
Nudi crni Milorad Republiku Srpsku, nudi Majevicu na kojoj je otkriven litij, nudi litij Americi, Mađarskoj, bilo kome samo ko će njega spasiti. Nudi litij za svoju guzicu.
Za to vrijeme, dok je sve stalo zbog crnog Milorada, život neumoljivo ide dalje. Poplave rasturile Prijedor, Sanski Most. Osim lokalnih čelnika, niko se i ne oglašava kako pomoć ugroženim ljudima? Nit’ him ko pamže. Vlas’ ima preča posla, vode se pregovori, formiraju se nove koalicije.
Takozvani političari se samo preko medija svađaju, vrijeđaju, pljuju. A, narod ispašta. Onaj Višković javno poziva Ramu Isaka da dođe u Banjaluku da se njih dvojica u kosti ufate, pa ko bude jači…Sve idiot do idiota.
Od ovih idiota na vlasti, još veći idiot je samo – narod. Koji sve ovo trpi evo 30 godina. Trpi, dok te ne zatrpaju!
Federalna vlada, Nikša i Živojin, e oni nešto rade. Najavljuje „dvojac propasti“ povećanje penzija federalnim penzionerima za cijelih 4, a bogami možda i za 4,5 %. Na 500 maraka, povećanje je 20 maraka. To je 700 grama kravetine, doduše bez kosti.
Kad sebi povećavaju plate, banda onda barata – od 13 procenata, pa do 130 procenata – al’ kad su penzioneri u pitanju, ejh 4 il’ 4,5%. Bruka.
Niko se, ruku na srce, i ne buni ni zašto. Tako da vlas’ misli da radi dobro, jer se niko ne buni, ljudi su, znači, zadovoljni. Da nisu zadovoljni bunili bi se. A, možda je vlas’ u pravu. Možda i jes’ tako.
Il’ je bliže istini da ova država i ova vlas’ i postoje samo zbog njih. Oni su svrha sami sebi. Sve pare koje prikupe, otmu i opljačkaju od naroda, potroše isključivo na sebe, da napune svoje džepove. A, ovce služe da daju mlijeko, vunu, kožu i meso. I to je to. Prosto k'o grah.
Mart, april – poplave. Znači stanje redovno. Eto juna, jula, avusta – požari. Daj ope’ helikopter iz Srbije, svađaj se, dok pola bosanskih šuma izgore. Stanje redovno.
Do konačne propasti. A, ustavri, sve je baš onako kako i treba da bude. Ne mogu se sadit paprike, a brat paradajz. Šta posadiš, to i bereš!
