CCI o javnim preduzećima u BiH: Nema kontrole, nema odgovornosti

Centri civilnih inicijativa (CCI) predstavili su danas u Sarajevu dio rezultata desetomjesečnog istraživanja u sklopu projekta „Fer zapošljavanje za odgovornost (FER)“, kojeg finansira Ambasada Kraljevine Holandije u BiH.

Predstavljeni su ključni nalazi istraživanja koji se odnose na transparentnost i odgovornost u poslovanju javnih preduzeća u BiH u periodu 2010.-2018. godina.

Ambasador Kraljevine Holandije u BiH Rajnat Vos je kazao da, ono što je bitno za ovaj projekat, jeste da se radi o transformaciji javnih preduzeća, o njihovoj transparentnosti, zapošljavanju, o njihovom načinu rada u budućnosti.

“Ono što smo svjedoci, šta se dešava, pogotovo u predizbornom periodu u kojem se nalazimo sada, jeste da otvoreno političke partije dogovaraju podjelu između sektora, između pozicija u javnim preduzećima, kako bi uticali na rad tih preduzeća i kako bi izabrali, ne one koji su kompetentni, koji treba da rade u tim preduzećima, nego one koji im odgovaraju”, naveo je ambasador Vos.

Prema tome, dodao je on, menadžeri nisu izabrani na osnovu njihovih sposobnosti i zahtjeva kojima treba da odgovore, nego na osnovu njihove stranačke pripadnosti.

To je, smatra on, dupla negativnost. Prije svega zato što kompanije nisu vođene na onaj način i efikasno na koji bi trebale da budu vođene, a s druge strane, kandidati koji ispunjavaju uslove i koji mogu najbolje odgovoriti izazovima nisu u mogućnosti da rade, da dobiju posao i zbog toga moraju da napuste ovu zemlju.

“Zbog toga smo mi veoma zainteresirani da su javna preduzeća vođena i da se upravlja njima od kompetentnih osoba koje su u stanju da vode ta preduzeća i da pruže najbolju uslugu građanima koju treba da pruže”, naveo je ambasador Vos.

Ocijenio je da je zbog toga ovaj projekat veoma važan korak u reformi javnog sektora.

“Zbog toga je veoma značajno da se radi na tome da se uspostavi, prije svega, registar javnih preduzeća, da se analizira njihov rad, njihova transparentnost da bude otvorena, da se može istražiti uticaj političkih partija na njihov rad. Jednostavno sve to rezultirat će time da mi možemo usvojiti neophodne politike koje bi trebale da se vode u tim preduzećima”, kazao je ambasador Vos.

Projekt koordinatorica projekta „Fer zapošljavanje za odgovornost“ Hanifa Jašarević je kazala da je CCI kreirao prvi jedinstveni registar svih javnih preduzeća u BiH.

Po njenim riječima, u BiH postoji 550 javnih preduzeća na različitim nivoima vlasti. Podaci iz registra uključuju dva javna preduzeća na državnom nivou, 96 na nivou entiteta, od čega je po 48 javnih preduzeća u FBiH i RS, četiri u Brčko distriktu BiH, 41 na nivou kantona u FBiH i 407 na nivou općina i gradova u BiH.

CCI je proveo analizu transparentnosti o poslovanju javnih preduzeća, a rezultati istraživanja pokazuju da je izuzetno velika količina informacija o poslovanju javnih preduzeća izuzeta od javnosti, te da javna preduzeća u velikoj mjeri ne objavljuju proaktivno podatke o rezultatima poslovanja, strukturi vlasništva i rukovodećim kadrovima. Ovo predstavlja direktno kršenje odredbi zakona i podzakonskih akata koji regulišu rad javnih preduzeća.

“Na uzorku od 221 javnog preduzeća za koje je CCI prikupio podatke o poslovanju, kako direktno od javnih preduzeća tako i korištenjem drugih dostupnih izvora, podaci pokazuju je da je u sektoru javnih preduzeća zaposleno najmanje 67.000 osoba, da javna preduzeća raspolažu sa 6,7 milijardi KM godišnje, te da ukupno duguju više od 9,3 milijarde KM. S obzirom na to da je ovo uzorak od 40 posto ukupnog broja javnih preduzeća, pretpostavka je da su ovi brojevi znatno veći”, navela je Jašarević.

Dodala je da sve navedeno potvrđuje ogroman potencijal javnih preduzeća u BiH, ali neefikasnost i netransparentnost u upravljanju javnim preduzećima.

Projekt koordinatorica Emina Ćatić je kazala da je CCI poslao zahtjeve, u skladu sa Zakonom o slobodi pristupa informacijama u BiH, na adrese oba doma Parlamenta FBiH, Vlade RS-a i skupština svih deset kantona u Federaciji BiH koji razmatraju, odnosno usvajaju ili ne usvajaju izvještaje o radu/poslovanju javnih preduzeća u BiH.

Po njenim riječima, podaci koji su dostavljeni CCI-ju pokazuju da ne postoji dovoljna kontrola nad radom javnih preduzeća u BiH, jer većina izvještaja javnih preduzeća nikada nije razmatrana na sjednicama institucija koje su osnivači, većinski vlasnici ili su zaduženi za razmatranje izvještaja javnih preduzeća.

“Istraživanje ukazuje na nedovoljnu kontrolu i manjak odgovornosti u poslovanju javnih preduzeća”, zaključila je Ćatić.

Fena

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

%d blogeri kao ovaj: