Potresna izjava Betine Siegner: ‘Milenko i Monika su me držali, a Darko vrelim nožem pržio po licu’

Betine Siegner nije 2. maja ove godine proslavila 19. rođendan uz svijeće i tortu ili u društvu prijatelja. Ali, mlada Njemica bi ubuduće rođendan mogla slaviti 17. maja, na datum kada je spašena iz zatočeništva porodice Marinković u zaseoku Karavlasi kod Kalesije, u kojem je provela osam godina.

Od tortura kojima je bila izložena spašena je nakon što je Sead Makalić odnio njenu fotografiju policiji kao dokaz da ona uopće postoji. Betinu, tada 11-godišnju djevojčicu, u zaselak Karavlasi dovela je njena majka Kristina, nakon što se udala za Milenka Marinkovića i postala njegova žena. Boravak djevojčice u kući Marinkovića nikada nije prijavljen, a djevojčica je odrasla bez da je ikada odvedena ljekaru, išla u školu ili vidjela bilo šta osim dvorišta Marinkovića, okolnih šuma i neba iznad nje. Uz sve to, bila je izložena premlaćivanju, mučenju i izgladnjivanju.

Bračni par Mileno i Slavojka Marinković su uhapšeni i Tužilaštvo Tuzlanskog kantona protiv njih vodi istragu, u koju su uključene i druge policijske agencije u BiH, ali i policija Njemačke i Interpol. No, Milenko i Slavojka nisu jedine osobe koje su zlostavljale Betinu. U tome su, sudeći prema izjavi mlade Njemice prednjačili Milenkova kćerka Monika i sin njegovog brata Zorana, Darko.

U potresnoj izjavi, koja je u posjedu Bportala, datoj nakon što je izbavljena od Marinkovića, Betina Siegner opisala je šta je sve proživljavala u Karavlasima.

-Živjela sam u Njemačkoj i onda sam došla u Austriju, gdje me dovela moja mama Kristina. Dovela me Milenkovoj sestri Ruži i tu sam bila dva dana, a zatim sam sa majkom došla u Bosnu. Nisam imala svoj pasoš, nego sam bila na majčinom. Kada sam s majkom došla kod Milenka u Gojčin kod Kalesije, u Bosni i Hercegovini, imala sam 11 godina. Moja majka je rekla da nisam dobra u školi, da nemamo hrane i da jedemo hranu iz kontejnera, pa me zbog toga dovela u BiH-ispričala je 19-godišnja Njemica.

U nastavku je opisale odnose svoje majke Kristine i Milenka, kazavši da to nije bio stvarni brak. Milenko je Kristinu oženio zbog papira.

-Milenko i njegova žena Slavica (Slavojka), i kćerka Monika, sa mnom su dobro postupali prvih nekoliko godina, ali sam od početka morala da radim teške poslove. Kada mi je bilo 15-16 godina tada su me gurnuli na stranu i počeli su me tući. Nisu mi davali da jedem i tjerali su me da radim najteže fizičke poslove…Monika koja je starija od mene, najviše me je tukla. Tukla me kaišem, udarala me velikim štapom, željeznom šipkom… Ne znam zašto, ja nisam ništa skrivila…Nisam dobivala ništa da jedem i stalno sam bila gladna. Uzimala sam ono što je jeo pas i zbog toga me Monika istukla štapom po leđima. Oni su imali dovoljno hrane i jeli su šta su željeli, a meni nisu davali da jedem, pa sam zato i uzela hranu od psa-ispričala je Betina.

Nastavak njene priče je još šokantniji:

-Jednom prilikom držali su me sedam dana bez hrane, i ja sam kod Milenka iz kuće ukrala komad domaćeg hljeba i malo mesa, pa sam se sakrila u šumu da to pojedem. Međutim, Milenko je to otkrio i onda su me on i Monika držali dok me je Darko (sin Milenkovog brata Zorana), udarao i upaljačem grijao nož kojim me je pržio po ruci i po licu…Kada je Zoran dolazio u posjetu kod Milenka, jednom prilikom bio je pijan pa me je uzeo za glavu i udarao o zid, a i Monika me je često udarala po glavi, tako imam ožiljke. Monika me je najviše udarala po leđima, a i Darko kada je bio tu…Slavica me tukla kablom za struju. Slavica i Milenko su mi rekli da ako budem puno pričala i ako policiji priznam šta su mi radili, da će me naći u Njemačkoj i ubiti…-navela je Betina u svojoj izjavi.

Pojedini članovi porodice Marinković, ispričala je, bili su dobri prema njoj i davali joj hranu, ali samo ako Milenko, Slavojka, Monika i Darko nisu bili u blizini. O svemu što je preživljavala, navela je, bila je upoznata i njena majka Kristina.

-Ja sam svojoj mami rekla da me vodi iz BiH, i rekla sam joj šta sa mnom rade. Ona je rekla da će vidjeti da mi izvadi pasoš i da me vodi sa sobom. To je bilo 2008.godine, i rekla je da ja moram potpisali za pasoš. Majka mi nikad nije davala novac, nego je Milenku ostavljala novac za mene, pošto se on ˝brinuo za mene i davao mi hranu˝. Kada sam rekla mami da ja ne dobijam hranu i da sam gladna, rekla je da će razgovarati sa Milenkom. Ali, ništa nije uradila i rekla je da su joj ruke vezane, da ništa ne može učiniti. Dok je moja majka bila u BiH kod Milenka, tada me oni nisu tukli, ali sam morala raditi teške poslove. Mama nije morala ništa raditi Rekla mi je da moram ostati kod Milenka i da me ne može povesti sa sobom u Austriju, jer nemam pasoš-ispričala je.

Krila se od policije u Kalesiji, zato što su joj Slavica i Milenko rekli da će je, ako je nađu, odvesti u zatvor, i ‘da će morati spavati na ploči i biti iza rešetaka’.

-Tako su me oni jedno vrijeme krili, a onda sam i sama se krila. Oni su me krili u šumi, pa su me znali sakriti u jednoj staroj šupi, a krila sam se i u štali gdje je sijeno. Dvaput sam htjela da idem sama u policiju da se prijavim, ali mi oni nisu dozvoljavali. Razlog zašto sam htjela sama da se prijavim u policiji je što nisam više mogla da izdržim teškoće koje sam imala kod Milenka i njegove porodice. Najteže mi je bilo što nisam imala da jedem. Oba puta kada sam pokušala da pobjegnem i da se prijavim policiji, Milenko i njegovi su me našli i nakon toga su me tukli. Od 15. godine nisam se mogla kretati sama, oni su mi branili da bilo gdje idem i prijetili su mi policijom. Ja sam zbog toga ostajala kod kuće, radeći teške poslove. Nisam imala slobodu da bilo gdje odem. Najviše mi je prijetila Slavojka. Nisam bila prisiljavana da spavam sa drugim muškarcima i da tako zarađujem pare za njih-kazala je Betina.

Dan prije nego što ju je policija u Kalesiji pronašla, dali su joj ‘jedan komad hljeba i četiri glavice luka’. To joj je bio jedini obrok tog dana.

-Najveća želja mi je da se vratim u Njemačku kod mog tate ili da odem kod sestara u Austriju i da nastavim normalno živjeti. Ne želim više da živim kod Milenka i njegove porodice, jer ovih godina koliko sam bila kod njih, mučili su me, tukli, držali gladnu, tjerali me da radim teške poslove i nisu mi dali da ikuda idem. Ja to više ne želim trpjeti-navela je Betina u svojoj izjavi.

(E. H. / Bportal.ba)

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *